Najnoviji ciklus slika Danijela Babića po mnogo čemu je drukčiji. Vijugave crne konture smeštene su u drugačiji kontekst. Fluo akrilnim bojama, neonskim osvetljenjem, on nam u naznakama govori o savremenom dobu i njegovim licima i naličjima. Kao i ranije, negujući oštru i jednostavnu, licem u lice postavljenu sliku, potvrđuje svoje ideje začinjene lucidnim humorom.

Kada je u njemu sazrelo ono na čemu je odrastao, a to je strip, Danijel Babić, za razliku od ranijih slika, mnogo više koristi tekstualne zapise na koloristički promišljenim platnima. Raspon motiva koji su prisutni je nepregledan. Osveženi likovni jezik Babića nemirno igra ukazujući na probleme koji se tiču sviju nas. On na svojim slikama ne teži da ih razreši već slikajući ističe potencijalne mogućnosti njihove konačne kulminacije. Naizgled olako, šaleći se sa samim sobom i svim stvarima oko sebe, govori nam da je slikar "dosetljivosti". Kao čovek i slikar, Babić je protiv učmalosti duha, manirizma, licemerja i drugih sličnih pojava.

Ove fragmentarne zabeleške, svakoj publici dostupne, vitalizuju seriozne teme i definišu angažman njegovog slikarstva koji je opominjuće pozitivan. Nema ničega profanog na ovim slikama–kadrovima; to su simboli današnjeg življenja opterećenog stresovima i surovošću.

Danijel Babić je svestan čovečije ravnodušnosti, ali nas njegove slike ne ostavljaju ravnodušnim. Naprotiv, one jesu slikareva borba koja će kroz njegovo delo pobediti prolaznost.
Pročitajte oblačiće na njegovim slikama. Nasmejte se. Zamislite se. Doživite ih. Videćete: to su slike koje život zrače.