(Simbolika u radovima Svetlane Rakić)
Galerija Udru?enja likovnih umetnika Vojvodine, novembar 2008.
Poput mnogih pojava koje su kopija "bića dva sveta", što jeste i sam čovek, Svetlana Rakić slika drveće i kuće, gradeći dve različite vizure ovih motiva.U širokom rasponu likovnih tretmana, njihovih osnovnih karakteristika, ona svakom novom slikom potvrđuje pravilo da je umetnički čin jedinstven proces, iznova zanimljiv i pun iznenadjenja.
Naime,polazište za sliku, Svetlana Rakić pronalazi u prirodi, u prolazu, fokusirajući pažnju na zatečenu situaciju.Rad koji nosi naziv Kiša na nebu, izveden minuciozno i grafički izrazito bogato, govori nam o jednom mogućem vidu transformacije prirode. Granica izmedju gore i dole je izbrisana. Sve se stopilo u slivu, vodenom, u satenskom sjaju.Grafitom,zemljanim prahom oslikana je voda. Dakle, klasičnom likovnom tehnikom dočaran je realistički prizor,tačnije rečeno: doživljaj koji slika proizvodi ubedljiv je i sugestivan u svojoj punoj naravnosti.
Druga grupa "portretisanog" drveća pripada sasvim drukčijoj porodici likovnog jezika. Iako vidimo jasne forme stabala i lišća, one nisu obuzete volumenom i istrajne u podražavanju, već su smelo postavljene, oslobođene deskriptivnog. Na ovim slikama Svetlana Rakić omedjava granice nebeskog svoda smeštajući drvo kao motiv u njegovu simboličku funkciju. Boje su otvorene i intenzivne, kompozicija minimalno smaknuta. Stabla poseduju izvestan ritam uz prisutnu domaštanu simetriju koja daje čitavoj slici izraz amblemskog ezoteričnog likovnog uskliknuća. Takodje,listovi su slikani stilizovano i jednoobrazno kako bi se naglasio specifičan ritam. Iza svega je Sunce,pokretač života na Zemlji, i naravno Mesec, otpadnik.
U centralnom delu slike Radjanje Meseca nalazi se šiljato lišće koje koncetrično pušta energiju, sugerišući postanak planete. Dualizam čine parovi suprotnosti medju kojima stoji drvo plavosrebrne, glatke i nestvarno osvetljene kore.
Nasuprot pomenutim delima, dopunjujući storiju o arhetipskim simbolima, vidjenu očima savremenog čoveka, otuđenog u besmislu globalnog sebičluka, autorka slikama Loza i Molitva pokazuje pre svega veštinu svog slikarskog umeća. Ove slike se tiču drugog njenog motiva, a to je kuća. Pri uglovima kuće i njene sigurnosti treperi svetlozelena izvijena loza. U pozadini je čisti beli zid, kuće ili svetog mesta izdignutog nad zemaljskim. Atmosfera ove slike je gotovo kao monaška šutnja.Isti slučaj je i sa slikom Molitva. Na njoj je oltar zatvoren prozor. Zelene šalukatre podsećaju na davno oprane carske dveri našeg zaboravljanja.
Ovi intimistički radovi Svetlane Rakić po svome karakteru su uvršćeni u red slika što svoju tajnu ne odaju lako, a poruka im je sveljudska i u sazvučji sa ljubavlju. Tako ih treba i gledati.
