Prisustvo grafike na aktuelnoj novosadskoj likovnoj sceni u poslednje vreme je izuzetno minimalno, skoro zanemarljivo. Upravo zato je povratak Zorana Grmaša iz Italije značajno grafičko osveženje. Pred nama se ponovo nalaze promišljeni kolografsko–grafički prikazi, gde unutar uspostavljenog kompozicionog "reda" prepoznajemo univerzalne simbole koje je autor izveo iz svojih ranijih motiva i interesovanja ("znakovi pored puta", krajputaši).

Njegove grafike su oslobođene  ograničenja sadržinske prirode. Kombinacijom geometrijskih površina i simbola, Grmaš je preveo svoje iskustvo viđenog u više sfere emotivno oblikovanog. Na grafičkim listovima prožima se mentalno i osećajno, viđeno i prosanjano. Posmatrajući ovaj ciklus, asocijacije nam se same javljaju. Tako, apstraktno u stvaranju postaje realno u njegovom čitanju. Sve to, uz mnoge tehnološke varijacije, otvara posmatraču bezbroj mogućnosti u okviru same percepcije. Naglašena slojevitost, poneki akcenat boje i usamljena slova jesu osnovne  karakteristike ovih kolografskih otisaka.

Ulazeći u znakovni lavirint ovih grafika nameće se utisak nemuštog. Čitav ovaj ciklus u suštini jeste umetnost nedorečenog. Ipak, geometrijski oblici koje vidimo skoro na svim grafičkim listovima, pridodaju dinamizam unutar dve dimenzije u kojima je simbol glavni pokretač.

Takođe, možemo ih posmatrati i kao stećke 21. veka, gde se ukrivaju priče naših sudbina. Tačnije, ove kolografije ukazuju na čovekovu večitu težnju da za sobom ostavi ubedljiv trag. Zoran Grmaš je u tome evidentno uspeo.